Na ovoj stranici smo prikupili odgovore na najčešća pitanja koja dobijamo u vezi sa životom i administracijom u Nemačkoj. Cilj je da na jednom mestu brzo i lako pronađete jasne informacije, bez komplikovanih objašnjenja.
U tekstu je odgovoreno na sledeća pitanja:
1. Kako mogu da odem u Nemačku bez EU pasoša, bez kvalifikacije i znanja jezika?
2. Imam visoku stručnu spremu, koju vizu mogu da dobijem?
3. Imam srednju stručnu spremu (SSS). Kako mogu da odem u Nemačku?
4. Imam više od 45 godina. Kako mogu da odem u Nemačku?
5. Kako odvesti porodicu u Nemačku? Kako podneti zahtev za spajanje porodice? Da li se spajanje može uraditi direktno u Nemačkoj?
6. Da li se može uraditi spajanje porodice bez A1 sertifikata?
7. Šta se dešava sa vizom za spajanje porodice u slučaju razvoda?
8. Imam vizu za rad u Sloveniji/Slovačkoj/Mađarskoj, kako mogu da se prebacim u Nemačku?
9. Šta se dešava kad promenimo poslodavca, a imamo vizu?
10. Dobio sam ulaznu vizu, ali poslodavac kaže da mu nisu trenutno potrebni radnici. Šta treba da radim?
11. Kako i kada mogu da se oslobodim Zustimmunga?
12. Kako i gde podneti zahtev za Kindergeld?
13. Da li deca izvan EU mogu dobijati Kindergeld?
14. Da li se gubi penzija/briše staž u matičnoj zemlji ako se uradi uvezivanje staža?
15. Zašto je dobro pokrenuti postupak uvezivanja staža?
16. Da li školovanje ulazi u staž?
17. Da li mogu da uradim povraćaj novca uplaćenog za penzijsko jer se selim iz Nemačke?
18. Kako da otvorim firmu u Nemačkoj?
19. Da li mogu da otvorim firmu u Nemačkoj ako nemam EU pasoš, a ni vizu?
20. Koliko košta otvaranje firme u Nemačkoj?
21. Da li mogu da otvorim firmu sa radnom vizom – 19 C?
1. Kako mogu da odem u Nemačku bez EU pasoša, bez kvalifikacije i znanja jezika?
Ako nemate EU pasoš, potrebna Vam je nemačka radna viza.
Jedna od najčešćih opcija je viza po Pravilu za Zapadni Balkan.
Ova viza omogućava dolazak i rad i bez diplome i bez znanja jezika.
Uslov: potrebno je da prethodno pronađete poslodavca u Nemačkoj i dobijete ugovor o radu.
Više informacija možete pronaći na sledećem linku: VIZA ZAPADNI BALKAN
2. Imam visoku stručnu spremu, koju vizu mogu da dobijem?
Koja vrsta vize će biti prava za Vas ne zavisi samo od obrazovanja već i od vrste posla koji ćete raditi u Nemačkoj.
Moguće opcije su:
Plava karta EU – ako imate posao u struci, dovoljnu platu i priznatu diplomu.
Viza za visokokvalifikovane radnike (ne Plava karta) – u slučaju da imate posao u struci, ali ne ispunjavate uslov oko minimalne zarade za Plavu kartu.
Viza po Pravilu za Zapadni Balkan – ako posao nije u struci ili diploma nije priznata.
U svakom slučaju neophodan je ugovor sa poslodavcem.
3. Imam srednju stručnu spremu (SSS). Kako mogu da odem u Nemačku?
Postoje tri opcije:
Ako imate potpuno priznatu diplomu srednje škole i posao u struci možete aplicirati za vizu za stručnu radnu snagu.
Ako imate delimično priznatu diplomu možete aplicirati za vizu za stručnu radnu snagu sa polunostrifikovanom diplomom (potreban je nivo A2 nemačkog)
Viza po Pravilu za Zapadni Balkan – ako nemate priznatu diplomu ili ako imate diplomu, a nemate posao u struci.
U svakom slučaju neophodan je ugovor sa poslodavcem.
4. Imam više od 45 godina. Kako mogu da odem u Nemačku?
Proces dolaska u Nemačku i dobijanja radne vize nakon 45. godine može biti složen i u praksi dosta izazovan. Ipak, postoji zakonska mogućnost za dobijanje vize i nakon 45. godine, ali pod određenim uslovima — pre svega u vezi sa visinom plate. O tome više možete pogledati OVDE.
5. Kako odvesti porodicu u Nemačku? Kako podneti zahtev za spajanje porodice? Da li se spajanje može uraditi direktno u Nemačkoj?
Kada dobijete radnu vizu, prijavite se i počnete da radite u Nemačkoj, možete započeti postupak spajanja porodice. Postupak se sada isključivo sprovodi preko nemačke ambasade u zemlji porekla podnosioca zahteva. Sve o spajanju porodice možete pročitati OVDE.
6. Da li se može uraditi spajanje porodice bez A1 sertifikata?
U većini slučajeva, sertifikat o poznavanju nemačkog jezika na nivou A1 je obavezan za spajanje porodice, konkretno kada se supružnik želi pridružiti partneru koji već boravi u Nemačkoj.
Postoje određeni izuzeci kada A1 sertifikat nije potreban, i to uglavnom u sledećim slučajevima:
- Partner koji se nalazi u Nemačkoj državljanin je EU (ne odnosi se samo na nemačko državljanstvo)
- Partner koji je u Nemačkoj vodi se kao kvalifikovana radna snaga sa priznatom (nostrifikovanom) diplomom i zaposlen je u struci.
Međutim, situacija je drugačija kada se partner u Nemačkoj nalazi na osnovu pravila za zemlje Zapadnog Balkana (tzv. „Westbalkan-Regelung“), bez priznatih kvalifikacija ili sa delimično nostrifikovanom diplomom. U praksi to znači da je u Nemačku otišao kao nekvalifikovana radna snaga i da je u međuvremenu stekao trajnu boravišnu dozvolu.
U ovakvim slučajevima, sertifikat nemačkog jezika nivoa A1 je obavezan za supružnika koji želi da dođe putem spajanja porodice. Bez važećeg A1 sertifikata, zahtev za vizu za spajanje porodice neće biti odobren.
Zato je važno da se na vreme informišete i pripremite potrebnu dokumentaciju. Više informacija o eventualnim izuzecima i detaljnim uslovima možete pronaći na zvaničnoj internet stranici nemačke ambasade.
7. Šta se dešava sa vizom za spajanje porodice u slučaju razvoda?
U slučaju razvoda braka osoba koja je u Nemačku došla na osnovu vize za spajanje porodice može zadržati boravišnu dozvolu i preći na sopstvenu radnu ili drugu osnovu boravka tek nakon što su supružnici živeli zajedno u Nemačkoj najmanje tri godine.
Ako ste u Nemačkoj kraće od 3 godine u ovom trenutku ne biste mogli automatski preći na sopstvenu radnu vizu direktno u Nemačkoj
U tom slučaju bi bilo potrebno da aplicirate za radnu vizu iz matične zemlje, kada budete ispunjavali uslove (npr. nostrifikovana diploma, ponuda za posao i sl.).
Savetujemo Vam da se svakako dodatno informišete:
- kod advokata koji se bavi viznim i boravišnim pitanjima ili
- direktno u nadležnoj kancelariji za strance (Ausländerbehörde) u mestu gde živite.
8. Imam vizu za rad u Sloveniji/Slovačkoj/Mađarskoj, kako mogu da se prebacim u Nemačku?
Samo posedovanje privremene boravišne dozvole u nekoj drugoj zemlji EU ne daje Vam automatsko pravo da se preselite u Nemačku.
- Ako imate „Daueraufenthalt-EU“: Ukoliko u zemlji u kojoj boravite imate regulisan trajni boravak sa ovom napomenom, proces je lakši. Možete podneti zahtev za dozvolu direktno u Nemačkoj, uz uslov da imate posao, zdravstveno osiguranje i stan.
- Ako nemate trajni boravak: U tom slučaju se najverovatnije morate vratiti u Srbiju i tamo podneti zahtev za nemačku vizu u ambasadi.
9. Šta se dešava kad promenimo poslodavca, a imamo vizu?
Bilo da ste dobili otkaz ili dali otkaz ili jednostavno razmišljate o promeni poslodavca, a Vaša viza je vezana za trenutnog poslodavca, veoma je važno da reagujete na vreme i pravilno ispoštujete zakonsku proceduru kako biste zadržali svoj boravišni status.
U zavisnosti od vrste Vaše dozvole boravka, postoje različite opcije – najčešće imate određeni rok (zakonski rok je 14 dana, ali često Ausländerbehörde da nešto više vremena) da pronađete novog poslodavca i prijavite promenu nadležnim institucijama odnosno zatražite saglasnost (Zustimmung) za promenu poslodavca.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
10. Dobio sam ulaznu vizu, ali poslodavac kaže da mu nisu trenutno potrebni radnici. Šta treba da radim?
Ukoliko ste dobili ulaznu vizu za rad u Nemačkoj, a poslodavac Vam je u međuvremenu javio da trenutno nema potrebu za radnicima ili je iz bilo kog razloga odustao od zaposlenja, važno je znati da ne možete automatski početi da radite kod drugog poslodavca – jer je Vaša viza vezana isključivo za onog poslodavca koji je naveden u postupku izdavanja.
Da biste mogli da radite kod drugog poslodavca, potrebno je da prođete kroz postupak promene poslodavca. Prvi i najvažniji korak u tom procesu jeste da se prijavite na adresu boravka u Nemačkoj (Anmeldung), kako bi bila utvrđena nadležna kancelarija za strance (Ausländerbehörde).
Nakon toga, možete podneti zahtev kod nadležne kancelarija za strance za promenu poslodavca, i uz njihovu saglasnost (Zustimmung) početi da radite kod novog poslodavca.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
11. Kako i kada mogu da se oslobodim Zustimmunga?
Oslobađanja od Zustimmung-a (saglasnosti Savezne agencije za rad) zavisi od više faktora, uključujući osnov na kojem ste dobili boravišnu dozvolu u Nemačkoj.
Ukoliko ste u Nemačku došli na osnovu Pravila za zemlje Zapadnog Balkana (Westbalkanregelung), i ako ste vizu dobili nakon 1. januara 2021., prema zvaničnom dokumentu Bundesagentur für Arbeit, nije moguće osloboditi se Zustimmung-a sve dok ne steknete pravo na stalnu boravišnu dozvolu (Niederlassungserlaubnis) – što je u ovom slučaju tek nakon 5 godina zakonitog boravka i rada u Nemačkoj.
U praksi, međutim, postoje izuzeci – u nekim gradovima i kancelarijama za strance (Ausländerbehörde) pojedincima je pošlo za rukom da se oslobode Zustimmung-a i ranije. To zavisi od lokalne prakse i interpretacije propisa, pa ako niste sigurni da li imate pravo ili niste ispratili najnovije promene, vredi pokušati podnošenjem zahteva za izmene uslova boravka.
S druge strane, ako ste u Nemačku došli kao stručna radna snaga sa potpuno nostrifikovanom diplomom , postoji mogućnost da nakon 2 godine rada zatražite neograničen pristup tržištu rada (unbeschränkter Zugang zum Arbeitsmarkt) i time se oslobodite Zustimmung-a.
Ukoliko ste pak došli sa delimičnom nostrifikacijom ili Defizitbescheid-om, rok od 2 godine počinje da se računa tek od trenutka kada dobijete potpuno priznanje diplome – ne ranije. Šta treba da pripremite:
- 24 platne liste (za dve godine rada),
- Izvod iz DRV-a (Deutsche Rentenversicherung) kao dokaz o uplaćenim doprinosima,
- Dokaz o priznanju kvalifikacije (ako imate),
- Kontaktirajte svoju nadležnu Ausländerbehörde i podnesite zahtev za „unbeschränkter Arbeitsmarktzugang“
12. Kako i gde podneti zahtev za Kindergeld?
Zahtev za Kindergeld se podnosi nadležnoj instituciji – Familienkasse – i moguće je aplicirati putem pošte ili elektronski, uz priloženu odgovarajuću dokumentaciju. Pravo na Kindergeld u velikoj meri zavisi od Vašeg boravišnog statusa, zaposlenja i statusa deteta, kao i od toga da li već primate neka slična davanja u drugoj državi.
Detaljno objašnjenje kako i gde se podnosi zahtev, koje dokumente je potrebno pripremiti i na šta posebno obratiti pažnju, možete pročitati OVDE.
13. Da li deca izvan EU mogu dobijati Kindergeld?
Kada roditelj radi i legalno boravi u Nemačkoj, postoji mogućnost ostvarivanja prava na Kindergeld, čak i ako deca žive van Nemačke. Međutim, ako deca žive u zemljama van Evropske unije, kao što su Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora itd, primenjuju se posebna pravila.
Nemačka ima potpisane sporazume o socijalnom osiguranju sa ovim zemljama, što znači da u nekim slučajevima postoji pravo na diferencirani Kindergeld (Differenzkindergeld) – odnosno, isplatu umanjenog iznosa, u skladu s nemačkim zakonodavstvom i redosledom dece.
Trenutni iznosi koje roditelji mogu primati za decu koja žive u ovim državama su otprilike:
- od oko 5 do 35 evra mesečno po detetu, u zavisnosti od redosleda deteta (1., 2., 3. dete itd.)
Visoki iznosi od 259 € mesečno važe samo za decu koja žive u Nemačkoj ili u EU/EER zemljama.
14. Da li se gubi penzija/briše staž u matičnoj zemlji ako se uradi uvezivanje staža?
Važno je da znate da spajanjem (uvezivanjem) radnog staža iz Srbije i Nemačke ne gubite pravo na penziju iz Srbije, niti Nemačka preuzima isplatu penzije ostvarene u Srbiji.
Svaka država isplaćuje penziju za onaj period staža koji je ostvaren na njenoj teritoriji, prema sopstvenim zakonima i pravilima. Dakle:
- Srbija će Vam isplaćivati penziju za godine koje ste tamo radili i za koje su plaćeni doprinosi,
- Nemačka će isplaćivati penziju za godine koje ste radili u Nemačkoj.
Uvezivanje staža (u okviru međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju) omogućava da se:
- periodi rada iz obe zemlje sabiraju radi ispunjavanja uslova za sticanje prava na penziju (na primer, ako u jednoj zemlji nemate dovoljno godina staža za minimalni uslov, može se uračunati i staž iz druge),
- ne duplira staž, već se koristi kao pomoć da ostvarite pravo na penziju u obe zemlje.
U praksi to znači da ćete, ako ispunjavate uslove, dobijati dvostruku isplatu – jednu iz Srbije i jednu iz Nemačke – ali ne postoji „jedna zajednička penzija“ obračunata po nemačkom sistemu za kompletan staž.
15. Zašto je dobro pokrenuti postupak uvezivanja staža?
U nastavku se nalaze prednosti uvezivanja staža:
- Evidentiranje radnog staža – Omogućava da svi periodi rada, kako u Nemačkoj tako i u matičnoj zemlji, budu pravilno zavedeni u penzionom sistemu što će jednog dana omogućiti bržu obradu zahteva za penziju.
- Uvažavanje školovanja – Period školovanja u matičnoj zemlji može biti priznat kao relevantan staž.
- Ostvarivanje radnog staža za period odgajanja dece u Nemačkoj i penzija za mame (ovu pogodnost uglavnom koriste žene/majke, ali se može preneti i na očeve)
- Ostvarenje prava na penziju – Iako dodatni periodi (kao što su školovanje ili strani staž) ne moraju nužno povećati iznos penzije u finansijskom smislu, mogu pomoći da ranije ispunite uslov za ostvarivanje prava na penziju ili raniji odlazak u penziju. Na primer ako sakupite 35 godina staža ukupno možete ići u penziju sa 63 godine umesto sa 67 godina. Ili ako napuštate Nemačku pre nego što sakupite minimalnih 5 godina radnog staža uvezivanje staža može pomoći kod sticanja uslova za penziju.
Ipak kad tad Rentenversicherung pošalje pismo i zatraži da se odradi ovaj postupak, samo je pitanje kada ćete to raditi i da li ćete uraditi sami ili uz nečiju pomoć.
16. Da li školovanje ulazi u staž?
Školovanje posle 17. godine života u trajanju do 8 godina može biti priznato kao staž u svrhu ostvarivanja prava na penziju u Nemačkoj, ali je važno napomenuti sledeće:
Priznate godine školovanja se računaju kao godine staža, ali ne donose penzijske bodove, odnosno ne povećavaju iznos penzije direktno.
One mogu biti od značaja za ranije ostvarivanje prava na penziju ili brže ispunjavanje uslova za odlazak u penziju, ali ne utiču na visinu penzije u finansijskom smislu.
17. Da li mogu da uradim povraćaj novca uplaćenog za penzijsko jer se selim iz Nemačke?
Ako ste zainteresovani na tzv. Beitragserstattung – povraćaj uplaćenih penzijskih doprinosa – to pravo nije dostupno svima, već samo pod određenim uslovima.
Ko može da ostvari pravo na Beitragserstattung:
- Osobe koje više nisu osigurane u nemačkom penzionom sistemu,
- Koje su državljani zemalja van Evropske unije
- I koje nisu ostvarile pravo na nemačku penziju.
Važno:
Ako imate više od 60 meseci uplaćenih doprinosa (odnosno više od 5 godina staža), ne postoji mogućnost povraćaja doprinosa, jer se tada stiče pravo na nemačku starosnu penziju. U tom slučaju doprinosi ostaju u sistemu i koriste se za buduću mesečnu isplatu penzije, kada ispunite uslove za starosnu granicu (samo morate podneti zahtev kada za to dođe momenat).
18. Kako da otvorim firmu u Nemačkoj?
Možete otvoriti firmu u Nemačkoj, a detaljno objašnjenje koraka i uslova za osnivanje firme možete pronaći OVDE.
Ukoliko biste želeli konkretnije smernice u vezi sa Vašom situacijom – koja vrsta firme bi bila najpogodnija, koji su sledeći koraci, koji su tipični troškovi i administrativne obaveze – nudimo opciju individualnog online savetovanja.
19. Da li mogu da otvorim firmu u Nemačkoj ako nemam EU pasoš, a ni vizu?
Pošto nemate EU državljanstvo niti boravišnu vizu, za otvaranje firme bilo bi neophodno da prethodno dobijete vizu za preduzetnike (samostalnu delatnost). Nažalost, ova vrsta vize nije jednostavna za dobijanje iz Srbije – potrebna je detaljna dokumentacija, poslovni plan itd. Više informacija o toj vrsti vize možete pronaći OVDE.
Možete pokušati da aplicirate za ovu vizu preko nadležne ambasade, ali važno je napomenuti da većina ljudi iz Srbije prvo dolazi na radnu vizu (npr. zaposlenje kod poslodavca), a tek kasnije – kada dobiju trajni boravak – prelaze na preduzetništvo. To se pokazalo kao znatno jednostavniji i sigurniji put.
20. Koliko košta otvaranje firme u Nemačkoj?
Ako planirate da radite samostalno (kao preduzetnik – Gewerbe), početni troškovi su relativno niski:
- Registracija delatnosti (Gewerbeanmeldung): od 20 do 60 EUR (zavisi od grada).
- Poreski broj (Steuernummer): besplatno, dobijate ga od poreske uprave (Finanzamt) nakon registracije. Eventualno platite jednokratno knjigovodju ili poreskog savetnika da Vam ispune potrebne formulare.
- Ako radite bez zaposlenih i u manjem obimu, nema obavezne knjigovođe, ali preporučujemo savetovanje barem na početku.
Ukoliko planirate da osnujete GmbH, tu su troškovi znatno veci.
Takođe, treba imati na umu i poreze. Troškovi porezi zavise od više faktora – prihoda, troškova, i pravne forme. U osnovi:
- Porez na prihod (Einkommensteuer): progresivan, počinje od ~14%.
- Porez na promet/usluge (Umsatzsteuer) odnosno PDV: 19% (ovoga možete biti oslobođeni ako se registrujete kao „mali preduzetnik“ – tzv. Kleinunternehmerregelung, ako su Vam prihodi ispod 25.000 EUR godišnje).
- Gewerbesteuer – ovo takodje plaćate na zarade iznad 24500 evra godisnje.
- Zdravstveno osiguranje i doprinosi: ako radite samostalno, sami ih uplaćujete – ovo je veća stavka i treba je planirati unapred.
21. Da li mogu da otvorim firmu sa radnom vizom – 19 C?
Nažalost to nije moguće, po pravilu ova vrsta vize ne omogućava samostalno obavljanje delatnosti (Selbstständigkeit).
Prvi i najvažniji korak u ovom procesu jeste da se obratite nadležnom odeljenju za strance (Ausländerbehörde) prenesete im svoju ideju o otvaranju Nebegewerbe i zatražite odobrenje za obavljanje samostalne delatnosti kao dodatne delatnosti.
Druga opcija je da pričekate da dobijete trajnu boravišnu dozvolu, tada više neće biti prepreka za otvaranje firme.
